Скупштина зграде, кућног броја 48, у улици Отона Жупанчича у Новом Београду, конституисана је 31. августа 2008.године.

-->

Спроведеним поступцима, сходно одредбама Закона о одржавању стамбених зграда, стамбена зграда је и формално ДОБИЛА СТАТУС ПРАВНОГ ЛИЦА, у ком својству се појављивљује у свим правним пословима који се односе на њено одржавање и коришћење.

-->
Наш улаз, кућног броја 48, попут неке карауле, налази се тик уз админстративну границу која дели градске општине Нови Београд и Земун (више о томе прочитајте у тексту "Граница").

Изникао у историјској епохи обележеној речју СОЦИЈАЛИЗАМ - Нови Београд је до данашњег дана задржао многе симболе тог времена.

Од свих, најуочљивији су називи улица и основних школа које још увек носе имена народних хероја народно-ослободилачке борбе.

Укупан број народних хероја југословенске НОБ-а износи 1322 (91 жена и 1231 мушкарац). -->
Од укупног броја народних хероја, добар део њих је своје животе "продужио" управо захваљујући новобеоградским улицама и школама, које су носиле, или још увек носе њихова имена.
Стари Београд "угостио" је само Маршала.

Његови ратни другови су морали су преко Саве.

Маршал је морао да отрпи ново писање историје, али зато многи од његових војника још увек чврсто држе упоришта, на брисаном простору Новог Београда.

Један од таквих, војник Ослободилне фронте и творац чувеног дечијег јунака Цицибана, "добио је" у Новом Београду једну од најдужих улица.

Нашу.

Никако не бисмо волели да јој промене име.

Богохулно је дирати песнике!



Отон Жупанчич (1878-1949)




Словеначки песник Отон Жупанчич рођен је у Виници, Бијела крајина, 1878. године.

Гимназију је завршио у Новом Месту и Љубљани, а филолошки факултет у Бечу.

Путујући по Европи, краће време задржао се у Паризу, а дуже у Немачкој, где је радио у племићким породицама као учитељ.

По повратку у Словенију, радио је као драматург Земаљског позоришта, затим као архивар Градског архива и до пензионисања као управник Народног позоришта.

У време Другог светског рата био је учесник Ослободилне Фронте, масовног антифашистичког покрета Словенаца.

Од почетка свог стварања, прикључио се покрету словеначке модерне.

Из тога доба је збирка песама ”Чаша опојности ”(1899.), затим су ту збирке ”Преко висоравни”, ”Самоговори”, ”Зимзелен под снијегом” и друге, све за одрасле.

Писао је и позоришне комаде, најпознатија му је трагедија ”Вероника Десниска”.

Ипак, Отон Жупанчич је један од најбољих словеначких песника за децу.

Створио је лик дечака Цицибана, познатог генерацијама.

Збирке песама за децу су:”Писаница” (1900.), ”Лаким ногама наоколо” (1913.), ”Сто загонетки”(1915) и ”Цицибан и још нешто” (1915).

Умро је 1949. године у Љубљани.

ЦИЦИБАН

Цицибан крочи у зелени дан;
птица га песмом зауставља,
сваки дан му се лепо јавља:
"Цицибан,Цицибан,Цицибан,
Цицибане, добар дан!"

Цицибан,шта је то данас,чуј!
Сто ли то птица кречи?
Ливада цела јечи:
"Цицифуј,Цицифуј,Цицифуј,
Цицифуј, фуј и фуј!"

Цицибан мисли:"Зашто Цицифуј?"
одједном погледа руке,
па рече:"Ето бруке,
нисам се још ни умио,фуј,
данас сам баш Цицифуј!"

Поточић сунцем окупан,
низ камење се слива;
Цицибан ту се умива,
птичица опет:"Цицибан,
Цицибане добар дан!"

О.Жупанчич

Пошаљите e-mail