Данас, 07.05.2009. године, у поподневним часовима, у приземљу наше стамбене зграде, НН лице је самоиницијативно префарбало врата од лифта, "шерпа плавом" бојом !
На спољној и унутрашњој страни врата уредно је залепило по један бели папир, са читко исписаном поруком: "ПАЗИ, СВЕЖЕ ОФАРБАНО!".
Рукопис је нежан, грацилан, скоро краснопис, рекао бих.
Колико само поноса у тим словима! Колико снаге и одлучности.
Пастозно нанета фарба просто је препарирала врата, прекривши стару, "шерпа плаву".
Добро, па у чему је проблем?
Како у чему?!!
Ко ће сад да оструже ту одвратну боју од које боли мозак и блокирају чула !!!
До тренутка писања овог текста, одговорност за "шерпа плаву" још увек није преузела ни једна терористичка организација.
Скромни "доброчинитељ" још увек хришћански крије свој идентитет подсвесно се надајући да ће неко, због светло-плавих тачкица које није успео да опере са руку, ипак схватити да је то ОН !
Када га "открију" вероватно ће слегнути раменима и скромно рећи: "Ма није то ништа, ето и ја мало да помогнем...".
А шта, ако нам сутра ујутро цео улаз осване у "шерпа плавој"?
Не, па неће ваљда?!!
Мила мајко.
И ето тако, по ко зна који пут почињем поново да размишљам о људима и њиховом поимању доброте...
Поштовани комшија, следећи пут када будете желели да нам учините неко добро молим Вас - прво нас ПИТАЈТЕ да ли нам треба ...
Не замерите на искрености.
На спољној и унутрашњој страни врата уредно је залепило по један бели папир, са читко исписаном поруком: "ПАЗИ, СВЕЖЕ ОФАРБАНО!".
Рукопис је нежан, грацилан, скоро краснопис, рекао бих.
Колико само поноса у тим словима! Колико снаге и одлучности.
Пастозно нанета фарба просто је препарирала врата, прекривши стару, "шерпа плаву".
Добро, па у чему је проблем?
Како у чему?!!
Ко ће сад да оструже ту одвратну боју од које боли мозак и блокирају чула !!!
До тренутка писања овог текста, одговорност за "шерпа плаву" још увек није преузела ни једна терористичка организација.
Скромни "доброчинитељ" још увек хришћански крије свој идентитет подсвесно се надајући да ће неко, због светло-плавих тачкица које није успео да опере са руку, ипак схватити да је то ОН !
Када га "открију" вероватно ће слегнути раменима и скромно рећи: "Ма није то ништа, ето и ја мало да помогнем...".
А шта, ако нам сутра ујутро цео улаз осване у "шерпа плавој"?
Не, па неће ваљда?!!
Мила мајко.
И ето тако, по ко зна који пут почињем поново да размишљам о људима и њиховом поимању доброте...
Поштовани комшија, следећи пут када будете желели да нам учините неко добро молим Вас - прво нас ПИТАЈТЕ да ли нам треба ...
Не замерите на искрености.
Хвала за занимљив блога
ОдговориИзбриши