Када би неко хтео да узме овај простор за оглашавање, или онај, са супротне стране зграде, био би то сјајан бај-пас за финанасијски опоравак Скупштине зграде.
Ипак, бојим се, да поред толико солитера и стамбених зграда које су ближе Булевару Михајла Пупина и улици Џона Кенедија, наш огласни простор и поред завидних димензија тешко да ће уступити место живописној реклами неке платежне фирме!
Па ипак, вреди покушати!!!
Ако "комшије" из
-->Предузећа „Тортех“ д.о.о. ( -->mail: mail@torteh.co.yu ), као заступници немачке компаније "Hörmann", не покажу интересовање за наш огласни простор, тешко да ћемо наћи неког другог ко је спреман да на овај начин поспеши имиџ своје фирме!
Оглашавање је у Републици Србији регулисано одредбама Закона о оглашавању који је донет 14.септембра 2005.године.
Закон о оглашавању Републике Србије
Члан 25.
На јавним површинама огласни пано се може поставити на основу
Надлежни орган може да одбије издавање дозволе из става 1. овог члана, ако утврди да би постављање огласног паноа на јавној површини угрозило сигурност пешака, моторних возила и других уччесника у саобраћају и заштиту културно-историјских споменика и добара од општег интереса или нарушило очување и унапређење изгледа града, односно насељеног места.
Од оглашавања по фасадама и крововима зграда поједине скупштине станара са територије општине Нови Београд убирају значајна новчана средства, на месечном нивоу, чак и до 500 евра!
У читаву причу укључиле су се и фирме за адвертајзинг, којих је у Србији из дана у дан, све више и више.
Да је то тако, можете закључити и из текста који следи.
ПОЗИВ
упућен са интернет адресе www.spektrum.co.yu Агенције за адвертајзинг - Spektrum Outdoor Advertising Agency Belgrade Serbia:
"Агенција Спектрум позива појединце и кућне савете из Београда и других градова у Србији на сарадњу по питању издавања атрактивних фасада или кровова зграда у закуп. Уколико сматарате да на Вашој згради постоји део крова или фасаде која је погодна за велико оглашавање и постављање рекламних површина у облику банера, рекламне мреже или платна, односно неонске кровне рекламе, јавите нам се да договоримо заједничку сарадњу у обостраном интересу. Контакт особа: Радомир Новаковић, Менаџер за развој, тел. 063 109 30 61. E-mail: radomir@spektrum.co.yu ".
-->ОГЛАС
који је изашао на страници www.oglasibeograd.com:
»Кућни савет изнајмљује простор на крову солитера за постављање билборда или светлеће рекламе, на атрактивној локацији у центру Новог Београда. Понуде слати на маил или поштом на Кућни Савет, Булевар Уметности 1, 11070 Нови Београд».
Рецимо још понешто о врстама outdoor оглашавања и о билбордима којих, по мом поимању у Београду, има и више него што би требало.
-->
Забрана билборда у Сао Паулу
Овај град од једанаест милиона становника донео је забрану билборда, или прецизније речено нова правила за њихово постављање која одређују њихову величину у односу на фасаду зграде. Наравно, све због визуелног загађења.
Прочитајте цео текст и погледајте снимак испод:
Billboard
"Билборд је слободностојећи рекламни пано одговарајућих димензија и материјала, намењен за постављање рекламних поруке" (према "нацрту Одлуке о општим условима за уређење града", члан 12).
Први су га применили Американци и у почетку то је била обична дрвена табла, са рекламном поруком. Касније је унапређен са осветљењем, рефлектором који га је ноћу обасјавао. Новије верзије билборда имају светло које се налази у унутрашњости билборда тј. и светло и сам плакат, који је провидан, се налазе у овиру пластичног кућишта које је и провидно и отпорно на атмосферије.
-->Bill-рачун и -->Board-табла, или када се споји, табла која је плаћа тј. табла за изнајмљивање.
Постоје билборди у којима се фолија са рекламом помера, јер је познато да човек најпре запажа покретне рекламе.
Даљим усавршавањима развијени су билбордови који се разапињу у виду платна на фасадама кућа.
Познати су и билбордови који се ноћу уз помоћ јаког извора светлости пројектују такође на фасадама кућа.
Неки билбордови су у васништву компанија која се баве тим послом те своме кориснику изнајмљују одређени билборд или билбордове на одређено време уз накнаду.
Неке зграде на прометним местима користе своје фасаде и кровове за постављање билбордова и ту приход остварују станари зграде.
Порука са билборда не мора увек да буде рекламне природе, може да буде и информативе. Али то је ипак ређи случај.
Кровни панои (Megaboards)
Кровни панои су фиксне рекламне табле, обично димензија 10x5 м или веће. На њима се постављају штампани постери у пуном колору. Осветљени су споља, лако се одржавају, уз дуготрајан квалитет штампе.
Фасадне рекламе (Wall media)
Фасадне рекламе су посебан облик спољног оглашавања. Обично великог формата, израђени су од специјалног мрежастог материјала (mash). Овај материјал је изузетно лаган, делимично пропушта светло и ваздух, тако да је погодан за покривање великих површина. Штампа се у пуном колору, изузетно је отпоран на хабање, лако се одржава и пере. Карактерише га дуготрајност и поузданост боја, које могу остати непромењене и после неколико година употребе.
1908 billboard, Salt Lake City , Utah
Прилог за историју српског плаката, као претече билборда – како су Митићеве робне куће тридесетих година прошлог века помагале уређењу растућег саобраћаја!
Подаци говоре да је билборд најстарији облик комуникације, забележен још код старих Грка i Египћана, и то у облику плаката. Претече плаката налазе се у египатским папирусима, сумерским натписима, римским плочицама са обавештењима о гладијаторским и позоришним представама, средњовековним рукописима. Настанак плаката везује се за средину 15. века, јер се само тако могао добити текст у великом тиражу који се постављо на јавна места. Од самог почетка, власт је у штампаном тексту видела опасност равну открићу барута због чега је преузела право истицања плаката и завела строг надзор у тој области. У Француској 1534. године запрећено је јавним спаљивањем у граду онима који лепе плакате без дозволе и њиховим јатацима, а у Енглеској је 1568. године је донето наређење да право штампе имају само универзитети у Оксфорду И Кембриџу и град Лондон.
Нагли развој започео је средином 19. века када су поствљени први рекламни стубови предвиђени за велике формате. Част да на тај начин изложи своје радове у Паризу стекао је сликар и графичар Жил Шере. Као узор наметнуо му се плакат Фредерика Вокера "Жена у белом" који је због новог стила 1871. год. У Лондону изазвао велико одушевљење. Следећи тај начин, Шере је у великим композицијама славио женску лепоту, наглашавајући да воли велике формате нпр. 2,4 м јер на њих могу да стану фигуре жена у природној величини. За време " Belle époque " крајем 19. века многи озбиљни и угледни уметници придружили су се Шереу и билборд је доживео прво златно доба. Када је чувени сликар Анри де Тулуз – Лотрек 1891. године, по наруџбини директора "Мулен ружа" нацртао плакат где играчица Ла Гули у заносу игре открива белину доњег рубља, изазвао је велики скандал.
Сликар Тулуз-Лотрек (за неупућене, овај нижи) и Шарл Зидлер, власник „Мулен ружа”, пред једним од уметникових плаката.
"Лига за врлину и моралност маса" пожурила је да прекрије све примерке, али већ је било касно – поред улица плакат је освојио и наклоност публике. Тих година када је плакат стицао приврженике, неки уметници доживели су "кризу савести" и пристали су да им се на сликама допише назив неког производа и тај рад употреби у рекламне сврхе. На ту идеју први је дошао директор предузећа "
-->Pears' soap" који је убедио сликара Џона Милејза да уступи своје дело – портрет дечака који прави мехуриће од сапуницe да би се њиме рекламирао сапун.
"Bubbles (Poster for Pears' Soap)"
Невероватан успех "Мехурића" подстакао је цртаче да понуде плакате са општом наменом, где је уз неутралну слику писало "Нечији џем" или "Нечије млеко", што је омогућавало купцу плаката да сам упише име свог производа или предузећа.
Друго златно доба плаката било је двадесетих и тридесетих година 20. века и њему су посебно допринела два велика имена: Е. Макнајт Кауфер у Британији и А. Мурон Касандр у Француској.
Adolphe Mouron Cassandre рођен је у породици француских трговаца вином насељених у Харкову. По избијању бољшевичке револуције, породица се вратила за Француску, а млади Адолф је изабрао уметничко име Касандр и започео да се бави цртањем рекламних плаката. Први плакати, урађени 1919, занимљиви су, прочишћени, али стилски неодређени. Међутим, ослањајући се на теорије Валтера Гропијуса и Баухаус, Касандр поставља себи циљ да његови рекламни плакати не смеју да садрже лични лиризам, својствен сликарству, него универзалнију поруку. Он почиње да ради у маниру синтетичког кубизма и руског конструктивизма.
Први успех Касандр постиже плакатом за рекламну кампању париске продавнице намештаја "Код Дрвосече" (1923). Поред славе, овај кубистички плакат, не по облицима, него по духу, доноси му Велику награду на Изложби декоративних уметности 1925. Истовремено, на њега су се сручили громови Ле Корбизјеа коме се није допало што се "кубизам приказује на народски начин". Врло брзо, Касандров израз се профињује кроз спајање апстрактних и стварних предмета, што композицијама даје метафизичку и поетску снагу. Рекламне кампање за путничке агенције омогућавају му нови начин изражавања кроз архитектурални приступ у обради простора.
Прекидајући са традицијом извештачених и зашећерених крајолика на плакатима путничких компанија, он сугерише брзину и снагу машина. Челично плаветнило локомотиве "Звезда Севера" (1927) насликано на претераној перспективи, даје синтезу простора и брзине. Дивовске пропорције прекоокеанског брода "Нормандија" (1935) у савршеној симетрији сугеришу снагу која премошћује Атлантик.
Касандрове композиције урађене су минималистички, а рекламиран производ налази се у средишту. Обично, производ је подржан типографијом, али понекад је подређен типографији која носи конструкцију рекламне поруке. Речи су вештом типографијом претворене у графичке симболе, предмети су приказани реалистички или симболично, а особе су стилизоване. Његови рекламни плакати су експресивни, а предмети су постављени на сцену као евокација особе иза кулиса. Триптих реклама за вино "Дибоне" (1932) приказује једноставну силуету винопије која са сваком чашом добија облик, боју и текстуру. Касандрови плакати за ланац продавница вина "Никола", посебно носач флаша (1935), представљају префигурацију кинетичке уметности.
Све славнији, Касандр црта више од четрдесет насловних страна за чувени амерички магазин Харпер’с Базар, и бива тражен са обе стране Атлантика. Упркос све већим захтевима клијентеле да понови неки од најуспешнијих плаката, Касандр одбија такве понуде, трудећи се да му сваки плакат буде различит од претходних. Упоредо са цртачким радом, он се бавио и типографијом. Створио је више типова слова, међу којима су најзанимљивија "Бифур" (1927), слова "кинетичког" карактера, чији "нефункционални" делови нису нацртани.
Муроново разочарење професијом започето је после рата када за рекламне плакате вишу нису узимани графисти. Он је тада започео да се бави сликарством, сценографијом и костимографијом за париску Оперу и Комеди Франсез. "Напустио сам цртање рекламних плаката, јер сам био згађен заменама вредности. Веровао сам да можемо да се послужимо грубим средствима плаката и тако да дотакнемо најфиније жице посматрачевих осећања и да подстакнемо његову интелигенцију. Очигледно сам хтео одвише", казао је пред крај живота Касандр, истичући контрадикцију између стваралачке етике и комерцијалног концепта. Депресиван и разочаран, Адолф Мурон се убио јуна 1968. године, баш у тренутку када су млади преузимали улицу, а зидови "почели да говоре" кроз бројне плакате.
Његове методе рада и модернистички израз имали су велики утицај на дизајнере ентеријера. Међу најпознатије кампање агенције припадају оне вођене за: Chrysler corporation cars, Milk Marketing Board, Eno’s, Simpsons Piccadilly i Jaeger.
