Закон о локалној самоуправи као орган месне заједнице предвиђа Савет месне заједнице, који може да броји највише девет чланова. Начин избора и опозива чланова савета утврђује се статутом месне заједнице.
Наша зграда припада месној заједници Павиљони.
Седиште МЗ Павиљони је у ул.Гоце Делчева бр. 42, контакт телефон 011/605-225.
МЗ Павиљони обухвата зграде блокова 7, 7-а, 8 и 8-а.
Павиљони су један од најстаријих делова Новог Београда и престављају његов најсевернији део, на граници са Земуном.
Изградња Павиљона
Јавни конкурс за изградњу векиких објеката на Новом Београду (Председништво Владе – СИВ, репрезентативни хотел „Југославија“, зграда ЦК КПЈ) расписан је 1947.
Још 25. фебруара те године савезне институције и стручњаци расправљали су о проблему грејања на Новом Београду. Тада је донета дугорочна одлука да ће се Нови Београд грејати путем централног грејања из једне или две централе на Новом Београду, а не системом појединачног грејања за сваку зграду посебно.
У јесен 1947. на Нови Београд стижу први градитељи (1.412 бригадира) и почињу припремне радове. Наредне године почиње изградња најважнијих објеката, а послове обављају грађевинско предузеће „Нови Београд“ са којим је уговор склопило Министарство грађевина ФНРЈ и десетине хиљада чланова радних бригада. Те 1948. године у Београду се на градилиштима налазило око 49.800 омладинаца. Радови су почели априла месеца и радило се до 5. децембра 1948. На почетку радова читав терен од Београда до Земуна испресецан је индустријским и дековиљским колосецима и насипан је терен за изградњу Председништва Владе и хотела. Сазидани су станови за 3.000 радника и дрвене и зидане бараке за 25.000 омладинаца.
Највише се радило на згради Председништва, репрезентативном хотелу и у Тошином бунару.
До краја сезоне 1948. никли су бетонски костури Председништва Владе и хотела, насута је мочвара на десној страни пута за Земун, а са обе стране пута према Тошином бунару подигнута је радничка колонија са 62 приземне стамбене зграде за 1.000 радника и 100 радничких породица.
У септембру је пуштена пруга Панчевачки рит – Београд коју је омладина изградила за 47 дана.
За 1949. годину постављен је још већи план.
У државном и партијском врху, суоченом са недостатком радне снаге, широко започетом изградњом објеката Петогодишњег плана, неиспуњавањем плана радова на aутопуту 1947. и 1948. и сукобом са ИБ-ом, изградња aутопута и радови на Новом Београду добили су 1949. апсолутни приоритет.
Водећа државна и партијска тела почетком те године водила су расправе око потребног броја радника. Несташица радне снаге била је толика да је ЦК СКЈ 10. јануара 1949. закључио да осим аутопута и Новог Београда остале савезне и републичке радне акције не би требало „дозволити“ у тој години. Чини се да је међу ова два приоритета већи значај имао аутопут, па је Привредни савет 3. маја 1949. године решио да се са њега не сме узети ниједан омладинац за потребе Новог Београда који је тражио још 2.000 омладинаца. Тешко је рећи колико је, на крају, током године заиста било радника на ова два градилишта, али постоји податак да је Народна омладина послала око 197.000 људи. Из истог извора (Народна омладина) следи да је током 1949. Београд градило око 58.000 бригадира сврстаних у 357 бригада, а аутопут више од 138.000 омладинаца. У сваком случају, Централни комитет Народне омладине Југославије водио је акцију „мобилизације“ омладине а цела акција је директивно спровођена од савезног центра ка нижим.
Те 1949.године радило се на Новом Беoграду, Београду и у Панчевачком риту. Осим омладинских бригада, радиле су и бригаде Народног фронта, АФЖ-а, инвалида и физичких радника.
Радило се и на Студентском граду, у који је требало уселити 4.500 студената и стамбеном насељу, садашњи Павиљони, у коме је требало подићи 40 петоспратница.
Радило се и у Панчевачком риту, а настављени су радови на Председништву Владе и хотелу. Радови су поново почели априла месеца, у Студентском граду су у априлу ископани темељи, а у јуну се прешло на зидање спратова. Један блок Студентског града за 850 студената завршен је 1950. године. Први станари уселили су се почетком 1951. године. Средином 1949. на Новом Београду је било 12 великих градилишта на простору од Сајмишта до Земуна и од Земуна до Бежаније.
На крају године на Председништву и хотелу је завршен последњи спрат, у стамбеном насељу Павиљони је 20 петоспратница стигло до крова, а на осталима је урађено око половине зидарских радова.
Иначе, према подацима које даје Љ. Радојковић, за све четири године акције на Новом Београду (1947–1950), радило је 142.389 бригадиста. Радови су завршени 5. новембра 1950.митингом пред павиљонима Студентског града.
фотографије преузете из часописа LIFE кликни..
За фотографију, прву с лева, у часопису LIFE пише:
„Public housing project underconstruction. When completed, it will be comprised of twenty buildings, housing some 1700 families who were left homeless by the war.
Положај
Отона Жупанчича је источна, Гоце Делчева јужна, Тошин Бунар западна, а Јернеја Копитара северна граница Павиљона.
Померањем курсора по мапи приказаће Вам се границе МЗ Павиљони и блокова 7, 7-а, 8 и 8-а.
Наша зграда припада Блоку 8-а у којем се налази и популарни "Maxi", на мапи уочљив по плавом крову.
Sjajna mapa - svaka cast!
ОдговориИзбриши