Nomen est omen

На слици: "Телевизорке"

Ретко који становник Новог Београда зна где је Блок 3 (изграђен средином 60-тих), али готово сви знају за Блок 30, који је представљао нешто ново у архитектонском изразу (грађен средином 70-тих).

Покушај инвеститора и аутора да комерцијалним именима дају идентитет новим урбаним целинама није имао довољно успеха.

Блокови 45 и 70 много су познатији по свом "броју" него по некадашњем претенциозном називу "Град Сунца".

Супротна ствар десила се са Блоком 19а, који су житељи што због потпуног окружења јаким саобраћајницама, што због недовршеног планираног озелењавања назвали - "Голи оток".

"Блок" је био и остао јединица мере Новог Београда.

Инструментални систем оријентације по блоковима функционише много квалитетније него нумерација улаза по улицама. Улице у правом смислу и не постоје. Дешава се да између два суседна парна броја у истој улици растојање буде и преко пола километра, као и да се улази "ређају" уз планиране а никад пробијене улице, какав је случај са фантомским Булеваром Авној-а. У већим блоковима, као што је Блок 70, нумерација је извршена по околним улицама, док су редуковане колске саобраћајнице у самом блоку безимене. Ако немате искуства, или не налетите на добронамерног пролазника, може вам се десити да број који тражите уопште не нађете.

Право је чудо да већ неко "велику спаваоницу" није прозвао "велика лутаоница”.

Али зато, приликом давања имена зградама и небо-дерима (лепше звучи од солитер, лат. solitudo, енг. solitude, итал. solitudine - САМОЋА) на креативности се није штедело.

Погледајмо примере !

"Шест каплара", групација солитера у Блоку 21, на самом прилазу из старог дела града, инспирисала је "кумове" својим чврстим поретком, али и чињеницом да су станови додељени војним лицима. Ово је можда најстарији назив овог типа на Новом Београду, пошто је Блок 21 изграђен раних шездесетих. Међутим, за исту групацију често се примењује и назив "Шест идиота", очигледно наденут од циничнијих посматрача. "Кинески зид" је ламела у Блоку 21. У основи има облик двоструког латиничног слова "С", а развијена дужина јој износи преко 800 метара. "Три сестре" су солитери у близини "Фонтане", повезани међусобно надстрешницом у нивоу приземља. "Сестара" је у ствари шест, јер идентична група постоји и са другог краја блока. Ипак, овај први трио је запаженији, захваљујући позицији уз један од главних новобеоградских репера. "Потковица" је структура у Блоку 28, чији полуотворени прстенаст облик подсећа на потковицу. Атријум структуре, са изразито добро пројектованим и уређеним дечјим игралиштем сигурно је допринео њеној "популарности". "Телевизорке" су зграде у истом блоку, које су назив добиле по карактеристично обликованим прозорским отворима. Доминантнија је ламела која се надвија над аутопут.

"Мерцедеске" су два солитера организована као групе од по три тракта везана на исто степенишно језгро, тако да гледане у основи подсећају на заштитни знак познате фабрике аутомобила. Налазе се у Блоку 38.

На слици: "Мерцедеске"

"Западна капија Београда" је највиши објекат у Новом Београду, склоп два истоветна солитера спојена на горњим етажама, чиме подсећају на капију. Називу је сигурно допринео и положај зграде (уз аутопут, на прилазу Новом Београду из правца Загреба).

Још неки називи су се одомаћили међу Новобеограђанима, али нису тако карактеристични као горе наведени, јер представљају веће групације међусобно сличних објеката. То су "Павиљони", „Три Коцке Шећера“, "Наполитанке", "Кутије шибица", „Генералице“, „Косовке“ ...

И то није све!

Ту су и „Плавац“(због плавих пруга по згради), „Конзерва“ (потиче од метлног дела фасаде, која је тада бљештала на Сунцу), „Кифла“ (добила је име због изломљеног облика, стамбени наставак тадашње робне куће "Београд", сада Техномаркета), "Кафе солитер", "Црвенкапа" итд. итт.

Идентификацији појединих објеката није доприносио искључиво обликовни приступ аутора, већ и социјални слој његових станара. Тако је један солитер добио име "Пендрек" - јер је био насељен углавном припадницима службе унутрашњих послова…

Nomen est omen...