Структура пеницилинког језгра
У каквој су вези научник Александар Флеминг и Галеника, чувена земунска фабрика лекова?
На то питање, вероватно наслућујете одговор, али у каквој су вези научник Александар Флеминг и словеначки песник Отон Жупанчич сазнаћете само ако прочитате овај текст.
Откриће пеницилина везује се за име А. Флеминга.
Природни пеницилини су производ метаболизма гљивица из рода Penicillium.
Њихово антибактеријско дејство Александар Флеминг препознао је још 1928. године, али су први пеницилини у широку клиничку примену ушли тек током и након завршетка Другог светског рата. И данас се широко употребљавају, али њихов терапијски значај полако опада, добрим делом услед растуће учесталости појаве резистентних сојева.
Мада се откриће пеницилина конвенционално приписује Флемингу и описује као једна од највећих случајности у историји науке, лековити учинак појединих гљивица био је познат и веома старим културама где су биљке и поједине плесни коришћене у емпиријској терапији, односно најчешће за превијање рана у спречавању развитка инфекције.
Дороти Хоџкин, зачетница рендгенске кристалографије, је 1945. решила структуру пеницилина, што ће касније омогућити развој полусинтетских деривата.
А Галеника?
Она је добила име по једном од највећих ауторитета античке медицине за израду лекова.
Наиме, Galen (129-199 године н.е.) се сматра оснивачем научне фармације, па је по њему и цела једна област добила назив Галенска-фармација, која је тек пре три деценије променила назив у Фармацеутска технологија.
Основна делатност фабрике Галеника била је и остала производња лекова, сировина и полуфабриката, средстава за дезинфекцију и дезинсекцију и зубарског потрошног материјала.
Веома тешке економске и здравствене прилике након завршетка Другог светског рата у Југославији и изванредни резултати постигнути у лечењу пеницилином, који су до тада производиле само три земље (САД, Енглеска и Француска), определили су Организацију уједињених нација да преко свог програма UNNRA (агенција Уједињених нација за помоћ и обнову 1943. – 1949.) откупи једну комплетну фабрику за производњу пеницилина и пресели је у Југославију. Избор је пао на фарбрику коју је америчка фармацеутска фирма "Merck and Co Inc." изградила у Монтреалу (Канада) још 1943. године, као експериментално постројење у којем је први пут у свету примењена нова технологија производње пеницилина на бази дубинске ферментације.
Након што је 18.јуна 1947.године UNRRA купила целокупна фарбричка постројења, она су демонтирана и превезена бродом доТрста, а одатле возом у Београд. Комисија коју је одредио GUMPRO извршила је пријем постројења фабрике пеницилина 26. децембра 1947.године, а Влада ФНРЈ је донела Одлуку да оно буде монтирано у Галеници. Монтажа постројења за производњу пеницилина почела је 13.јануара 1948.године у објекту Галенике у Земуну, Творничка улица бр. 44 (објекат бивше текстилне фабрике Danubius A.D.) , а завршена 1. јула 1948. године. Екипа младих ентузијаста, коју је предводио др Гавра Тамбурашев, а сачињавали мр фарм. Славица Мирковић, дипл. инж. Каролина – Зринка Перић, дипл. инж. Александар Секулић и Александар Пењовић, успела је да освоји производњу пеницилина.
На то питање, вероватно наслућујете одговор, али у каквој су вези научник Александар Флеминг и словеначки песник Отон Жупанчич сазнаћете само ако прочитате овај текст.
Откриће пеницилина везује се за име А. Флеминга.
Sir Alexander Fleming
Пеницилини су група бета-лактамских антибиотика који се користе у лечењу инфекција изазваних бактеријама. На дејство пеницилина осетљиви су превасходно Грам-позитивни патогени, док је један број полусинтетских пеницилина ефикасан и против Грам-негативних бактерија.
Природни пеницилини су производ метаболизма гљивица из рода Penicillium.
Њихово антибактеријско дејство Александар Флеминг препознао је још 1928. године, али су први пеницилини у широку клиничку примену ушли тек током и након завршетка Другог светског рата. И данас се широко употребљавају, али њихов терапијски значај полако опада, добрим делом услед растуће учесталости појаве резистентних сојева.
Мада се откриће пеницилина конвенционално приписује Флемингу и описује као једна од највећих случајности у историји науке, лековити учинак појединих гљивица био је познат и веома старим културама где су биљке и поједине плесни коришћене у емпиријској терапији, односно најчешће за превијање рана у спречавању развитка инфекције.Дороти Хоџкин, зачетница рендгенске кристалографије, је 1945. решила структуру пеницилина, што ће касније омогућити развој полусинтетских деривата.
А Галеника?
Она је добила име по једном од највећих ауторитета античке медицине за израду лекова.
Наиме, Galen (129-199 године н.е.) се сматра оснивачем научне фармације, па је по њему и цела једна област добила назив Галенска-фармација, која је тек пре три деценије променила назив у Фармацеутска технологија.
Основна делатност фабрике Галеника била је и остала производња лекова, сировина и полуфабриката, средстава за дезинфекцију и дезинсекцију и зубарског потрошног материјала.
Веома тешке економске и здравствене прилике након завршетка Другог светског рата у Југославији и изванредни резултати постигнути у лечењу пеницилином, који су до тада производиле само три земље (САД, Енглеска и Француска), определили су Организацију уједињених нација да преко свог програма UNNRA (агенција Уједињених нација за помоћ и обнову 1943. – 1949.) откупи једну комплетну фабрику за производњу пеницилина и пресели је у Југославију. Избор је пао на фарбрику коју је америчка фармацеутска фирма "Merck and Co Inc." изградила у Монтреалу (Канада) још 1943. године, као експериментално постројење у којем је први пут у свету примењена нова технологија производње пеницилина на бази дубинске ферментације.
Након што је 18.јуна 1947.године UNRRA купила целокупна фарбричка постројења, она су демонтирана и превезена бродом доТрста, а одатле возом у Београд. Комисија коју је одредио GUMPRO извршила је пријем постројења фабрике пеницилина 26. децембра 1947.године, а Влада ФНРЈ је донела Одлуку да оно буде монтирано у Галеници. Монтажа постројења за производњу пеницилина почела је 13.јануара 1948.године у објекту Галенике у Земуну, Творничка улица бр. 44 (објекат бивше текстилне фабрике Danubius A.D.) , а завршена 1. јула 1948. године. Екипа младих ентузијаста, коју је предводио др Гавра Тамбурашев, а сачињавали мр фарм. Славица Мирковић, дипл. инж. Каролина – Зринка Перић, дипл. инж. Александар Секулић и Александар Пењовић, успела је да освоји производњу пеницилина.
UN Photo - фотографисано у фабрици у Земуну 01.12.1951.
Још само да одговоримо на питање с почетка текста!
У каквој су вези Александар Флеминг и Отон Жупанчич?
У каквој су вези Александар Флеминг и Отон Жупанчич?
Е, па напред поменути објекат бивше текстилне фабрике Danubius A.D. у који су се сместила постројења за производњу пеницилина - налазио се управо на локацији где почиње наша стамбена зграда дакле, на ширем подручју места где се сада налази улаз број 34.
Те, сада већ далеке, 1948.године када се Нови Београд тек почео издизати из песка и мочвара, локација коју сада означавамо адресом ул.Отона Жупанчича бр.34, налазила се у Земуну, са тадашњом адресом - ул.Творничка бр.44.
Управо на том месту, на фасади наше стамбене зграде налази се потамнела спомен плоча са речима које ћете можда, сада по ПРВИ ПУТ прочитати.
Управо на том месту, на фасади наше стамбене зграде налази се потамнела спомен плоча са речима које ћете можда, сада по ПРВИ ПУТ прочитати.
И то би било то.
Нема коментара:
Постави коментар