Од спаваонице до пословног центра

Две су пруге готове, ал’ то није доста, градићемо Београд да буде к’о Москва. Доћи ће Стаљин и Молотов само да Нови Београд буде готов, певали су бригадири који су пре 60 година, 11. априла, почели битку са природом. Надљудским напорима хиљаде младих је за неколико месеци песак и мочвару на левој обали Саве претворило у темеље новог града - Новог Београда.

Проширење Београда на леву обалу Саве замислили су урбанисти још 1923. године. Скоро пола века су њихови планови представљали само пусте снове и мртво слово на папиру иако су Петроград и Венеција, већ тад, вековима живели на много лошијем терену. За остварење замисли домаћих урбаниста није било могућности. Око 400.000 нових становника које је Београд примио у послератним годинама натерали су партијске другове да извуку помало пожутеле нацрте, дораде их и нађу начин да их спроведу у дело. Камен темељац Новог Београда постављен је три године по завршетку Другог светског рата.

Лична карта Новог Београда

Површина око 5 хектара
Надморска висина од 72 до 110 метара
Становника око 300.000
Станова око 86.000
Цена квадрата од 1.800 до 2.500
Вртића 33
Основних школа 19
Средњих школа 6
Факултета 3
Спортских центара 4
Стадиона 2
Биоскопа 3
Број предузећа 5.000
Број занатских и трговачких центара 7.580

Млади градитељи

- Омладинац и омладинка у униформи, он на рамену држи крамп, а она лопату. То треба да буде симбол Новог Београда! Око 150.000 младих људи подељених у 800 бригада је прошло овуда - готово љут што градитељи тону у заборав каже Ратко Ђорђевић (82) једва дочекао да прича како је градио део града у коме 40 година живи.

Кад су се ратне колоне под паролом „Све за обнову и изградњу земље“ јурнуле на новобеоградску пустару, мочварна трска јебрзо нестала са леве обале Саве. Уместо крекета жаба, годинама су се чули тупи ударци крампова помешани са шкрипом дрвених колица која су се некад и празна рапсадала.

- Радило се и дању и ноћу без технике. Ручно смо сејали песак и мешали малтер, а коњска запрега је преносила тежи материјал. Под ударничким рукама тло се брзо мењало. Моја бригада је устајала у шест сати ујутро, доручак, па на градилиште. Рад до ручка, а онда курсеви, рекреација... Увече су нас чекале обавезне дневне информације о стању у земљи и тад би прогласили који су бригадири највише урадили тог дана. Готово да нисмо имали слободног времена - сећа се Михајло Ђокић, који није успео ни униформу да скине кад је стигао са одслужења војног рока у родно Коцељево, а Комитет омладине га је већ послао за Београд.

Ударничким радом обарали рекорде

Вођени ентузијазмом и такмичарским еланом бригадири су радили мало више од три године. Само у прва два месеца 1.500 омладинаца је остварило 46.000 радних дана. На око 800 хектара насули су 21 милиона кубика песка, изградили пут дуг 1.865 метара и у насипе уградили око 80.000 кубика земље. О радном времену, плати и здрављу нису много размишљали. Важно им је било само да буду похваљени и освоје по неку ударничку значку. Значиле су им оне, није да нису. Доносиле су им храну и гардеробу по нижим ценама. Зграде су ницале једна за другом и до краја 1951. године било је завршено 75.000 квадрата Палате федерације, зграда СИВ-а је стављена под кров као и 45 павиљона у Тошином бунару, изграђено је насеље за око 4.000 студената. Направљена је болница на Бежанијској коси и започета изградња хотела Југославија. У кратким паузама одјекнула би песма и играла се народна и партизанска кола. Ковало се братство и јединство.

- Жуљеви - сећа се Ратко Ђорђевић показујући дланове - али увече дружење, застава и чита се ко је био најбољи. После тога логорска ватра, песма и хармоника. Младост је била тада у првом плану, а ми смо је искористили како је тада требало и могло. Колико пута се десило после игранке и весеља узмемо ашове и одемо на своју смену.

Ударничка значка је била симбол Новог Београда. Девојке су мешале малтер, додавале цигле.

Највеће градилиште

Иако је акцијашки дух одавно нестао, Нови Београд је и после шест деценија и даље градилиште. У последњој деценији на њему је направљено око 1,5 милиона квадрата пословних простора, савремених тржни центри, модерна решења нових стамбени комплекса.

Око Београдске арене формирала су се представништва бројних интернационалних фирми због којих тај крај често пореде са чувеним „Вол стритом“.

Планови предратних урбаниста су одавно премашени, а припрема се изградња више од милиона нових квадрата.

Као средиште међународних коридора Е5, Е7 и Е10, са високим степеном урбанизације, развијеном комуналном и саобраћајном инфраструктуром и пре свега са слободним грађевинским земљиштем које је имовински и правно неоптерећено, како каже, Нови Београд је логичан избор за центар града будућности југиоисточне Европe.