Франшиза се појављује када компанија (давалац франшизе) лиценцира своје трговачко име (brand) и свој начин рада (систем пословања) одређеној особи или групи (кориснику франшизе), који се слаже да ће пословати у складу са условима уговора (уговор о франшизи). Давалац франшизе осигурава кориснику франшизе подршку, а у неким случајевима има и одређену контролу над начином пословања корисника франшизе. За узврат корисник франшизе плаћа давоцу франшизе накнаду за пословање (royalty) - за коришћење трговачког имена и начина пословања,односно, прави се договор о расподели добити из франшизе.
(Wikipedia)
Појам: Отаџбина / Домовина
При непостојању одговарајуће дефиниције која би задовољила све читаоце овог текста, потражимо приближну у стиховима песника Алексе Шантића: „...Не плачем само с болом свога срца / Рад` земље ове убоге и голе / Мене све ране мога рода боле / И моја душа с њим пати и грца / Овдје у болу срца истрзана / Ја носим клетве свих патњи и мука / И крв што капа са душманских рука / То је крв моја из мојијех рана / У мени цвиле душе милиона / Мој сваки уздах, свака суза бона / Њиховим болом вапије и иште / И свуда гдје је српска душа која / Тамо је мени отаџбина моја / Мој дом и моје рођено огњиште“. Па ипак, не сведочи ли XX век раширену тенденцију према наднационалним структурама, тежњама ка космополитизму и девалвирању појма отаџбине? Не сведочи ли, такође, и о томе да су мали народи приморани да се укључе у веће политичке творевине да би се одржали? Напоменимо, да је појам Отаџбина искључиво коришћен у време Краљевине Србије, док се појам домовина почео употребљавати од стварања Југославије, исказујући своју доминацију током егзистенције социјализма.
Дакле, шта повезује ове појмове, са Србијом, Београдом, Савезним МУП-ом и Радњом за висинске радове Ивана Обућине, предузетника из Београда?
Coca-Cola.
Фабрика радости.
Србија јој није одолела.
Франшизи, још мање.
Шта је потребно земљи измученој ратовима и економским кризама, него Фабрика радости!
Заборављене рушевине у ул.Кнеза Милоша невољно нас подсећају и на неке друге прозводне линије Фабрике радости.
Радости?
Кад сакаш да се освежаш ти земи оно најдобро, секој знае кока кола е то – отпевао је Миле Транзиција уште малце пре него што се самоубио у оном чувеном филму Срђана Драгојевића.
А ми? Јесмо ли још увек живи ?
Да ли је биолошко постојање довољно, да дамо потврдан одговор...
Слободни?
Но, сведимо причу на видљиву раван!
Фабрика радости мирише на евре! Да бисте је и и Ви имали, довољно је само да потпишете уговор.
О франшизи...
Добијате светски познати бренд, упошљавате нову (јефтину) радну снагу, дајете додатни замајац посрнулој привреди, утољавате жеђ широких народних маса давно одвиклих од сокова домаће радиности и притом још и зарађујете!
Дистрибуирате бренд диљем отаџбине, ресторанима и продавницама „за џабака“ делите шарене сунцобране, тенде, перде и остале џирло прозводе са логом Кока- Коле, за ситну кинту наговорићете и власника старе београдске кафане да крај улаза окачи препознатљива црвена слова, за још ситнију, председнике скупштина станара да их мете на врх солитера и ...
И ?!!
Пос'о цвета! Сви задовољни.
Па добро - питате се - КО ту онда губи???
Отаџбина Бато, отаџбина... Она са почетка текста!
Погнула главу од срамоте.
Нигде je нема!
Само, ту и тамо - у школским уџбеницима, на мапама и на крову једног хотела!
Не баш тако престижног...
И то је Све.
Једноставно, франшиза је чудо! Немојте ништа да радите – то је већ неко урадио уместо Вас!
Да проналазите? Креирате? Таман посла – има ко ће!
А све и да хоћете, питање да ли ће Вам допустити – много сте мали!
Сви брендови су већ измишљени – Ваше је само да их конзумирате.
Бренд се конзумира, а све остало се једе, пије и облачи, наравно ако имате довољно новца.
А Иван Обућина, власник радње из Београда за обављање висинских радова?
Скоро да га заборависмо...
Е па тај дотични господин, без осећања мере и доброг укуса, наравно опет за ситне паре, пристао је да рекламом Фабрике снова, површине од преко 4000 метара квадратних (!), прекрије бомбордовањем урушену зграду ондашњег Савезног МУП-а у улици Кнеза Милоша!
Колико кошта отаџбина ?
Наравно, Coca-Cola је само парадигма теме о којој говоримо.
Србија је ментално и физички загађена и многим другим, мање, или више познатим брендовим (brand pollution).
Coca-Cola ме једноставно „жуља“!
Више волим Кокту.
Смрт франшизи слобода народу!!!
P.S. Да може и другачије, прочитајте доњи текст из Вјесника.
... кликни на слике
(Wikipedia)
Појам: Отаџбина / Домовина
При непостојању одговарајуће дефиниције која би задовољила све читаоце овог текста, потражимо приближну у стиховима песника Алексе Шантића: „...Не плачем само с болом свога срца / Рад` земље ове убоге и голе / Мене све ране мога рода боле / И моја душа с њим пати и грца / Овдје у болу срца истрзана / Ја носим клетве свих патњи и мука / И крв што капа са душманских рука / То је крв моја из мојијех рана / У мени цвиле душе милиона / Мој сваки уздах, свака суза бона / Њиховим болом вапије и иште / И свуда гдје је српска душа која / Тамо је мени отаџбина моја / Мој дом и моје рођено огњиште“. Па ипак, не сведочи ли XX век раширену тенденцију према наднационалним структурама, тежњама ка космополитизму и девалвирању појма отаџбине? Не сведочи ли, такође, и о томе да су мали народи приморани да се укључе у веће политичке творевине да би се одржали? Напоменимо, да је појам Отаџбина искључиво коришћен у време Краљевине Србије, док се појам домовина почео употребљавати од стварања Југославије, исказујући своју доминацију током егзистенције социјализма.
Дакле, шта повезује ове појмове, са Србијом, Београдом, Савезним МУП-ом и Радњом за висинске радове Ивана Обућине, предузетника из Београда?
Coca-Cola.
Фабрика радости.
Србија јој није одолела.
Франшизи, још мање.
Шта је потребно земљи измученој ратовима и економским кризама, него Фабрика радости!
Заборављене рушевине у ул.Кнеза Милоша невољно нас подсећају и на неке друге прозводне линије Фабрике радости.
Радости?
Кад сакаш да се освежаш ти земи оно најдобро, секој знае кока кола е то – отпевао је Миле Транзиција уште малце пре него што се самоубио у оном чувеном филму Срђана Драгојевића.
А ми? Јесмо ли још увек живи ?
Да ли је биолошко постојање довољно, да дамо потврдан одговор...
Слободни?
Но, сведимо причу на видљиву раван!
Фабрика радости мирише на евре! Да бисте је и и Ви имали, довољно је само да потпишете уговор.
О франшизи...
Добијате светски познати бренд, упошљавате нову (јефтину) радну снагу, дајете додатни замајац посрнулој привреди, утољавате жеђ широких народних маса давно одвиклих од сокова домаће радиности и притом још и зарађујете!
Дистрибуирате бренд диљем отаџбине, ресторанима и продавницама „за џабака“ делите шарене сунцобране, тенде, перде и остале џирло прозводе са логом Кока- Коле, за ситну кинту наговорићете и власника старе београдске кафане да крај улаза окачи препознатљива црвена слова, за још ситнију, председнике скупштина станара да их мете на врх солитера и ...
И ?!!
Пос'о цвета! Сви задовољни.
Па добро - питате се - КО ту онда губи???
Отаџбина Бато, отаџбина... Она са почетка текста!
Погнула главу од срамоте.
Нигде je нема!
Само, ту и тамо - у школским уџбеницима, на мапама и на крову једног хотела!
Не баш тако престижног...
И то је Све.
Једноставно, франшиза је чудо! Немојте ништа да радите – то је већ неко урадио уместо Вас!
Да проналазите? Креирате? Таман посла – има ко ће!
А све и да хоћете, питање да ли ће Вам допустити – много сте мали!
Сви брендови су већ измишљени – Ваше је само да их конзумирате.
Бренд се конзумира, а све остало се једе, пије и облачи, наравно ако имате довољно новца.
А Иван Обућина, власник радње из Београда за обављање висинских радова?
Скоро да га заборависмо...
Е па тај дотични господин, без осећања мере и доброг укуса, наравно опет за ситне паре, пристао је да рекламом Фабрике снова, површине од преко 4000 метара квадратних (!), прекрије бомбордовањем урушену зграду ондашњег Савезног МУП-а у улици Кнеза Милоша!
Колико кошта отаџбина ?
Наравно, Coca-Cola је само парадигма теме о којој говоримо.
Србија је ментално и физички загађена и многим другим, мање, или више познатим брендовим (brand pollution).
Coca-Cola ме једноставно „жуља“!
Више волим Кокту.
Смрт франшизи слобода народу!!!
P.S. Да може и другачије, прочитајте доњи текст из Вјесника.
... кликни на слике
Нема коментара:
Постави коментар