70-тих и 80-тих година прошлог века у основним школама и гимназијама Новог Београда углавном се учио руски. Многи од новобеоградских младића који су тих година изводили праве бравуре под кошевима нису ни знали право значење речи "basket", ал' једно је сигурно - играли су га врашки добро !!!
Младићи са новобеоградског асфалта дали су значајан допринос развоју и успеху југословенске кошарке.Тих 70-тих и 80-тих година прошлог века, асфалт је на Новом Београду ужурбано пресвлачио у ново рухо његове пешчаре и баре прво, у виду улица, шеталишта и ауто-пута, а потом и виду спортских игралишта - од који су многа управо били терени за баскет.
Било их је много више него данас.
Пролазећи поред запуштених и травом обраслих кошаркашких терена помишљам како садашњи клинци не би ни поверовали, да су некада, управо ту, пред знатижељним очима најлепших новобеоградских девојака, своје мајсторије изводили неки од оних чија су имена уписана златним словима у историји југословенске и српске кошарке.
Како се који "блок" ("блок" - новобеоградска јединица мере, које нема у SI систему) градио - добијао је своје кошаркашке терене.
У једном тренутку, само блок 45 имао је преко 20 терена за баскет!!!
Надарених момака, било је далеко више...
Неки од њих постигли су светске успехе док су неки, можда још талентованији али мање вредни, остали упамћени као урбане легенде, као баскеташи који су умели да "један на један" разбију већ доказане звезде - које ипак нису заборављале терене на којима су почињали.
Било је ту свакојаких ликова...
Као у "The Warriors" Волтера Хила (1979) по новобеоградским теренима сукобљавале су се екипе из овог или оног краја, "Фонтане", "Девете," блока 37, 38... из КК "Ушће", КК "22.децембар," екипе "са оне стране Саве", "са Крста"... И управо као и у поменутом филму, екипе су попут уличних банди наступале једнобразно обучене, носећи свака своју лопту и мрежицу - и чврсту одлуку да се не враћају у крај док не "узму скалп" некој од "извиканих" екипа. Међусобно су се поштовали, али не ретко, због свађе око редоследа за баскет, или уваљеног "лакта" током игре, знала је да падне и туча - понекад и крв.
Тих година, међу новобеоградским момцима - баскет је био популарнији и од "траве".
А ко су уопште били Ти новобеоградски момци и одакле су они дошли?
Пааа... сви су дошли Однекле - јер је, не заборавимо, израдња Новог Београда била идеолошки пројекат, потврда функционисања "братстава и јединства свих југословенских народа и народности", те је као такав представљао, како се тада популарно говорило - "Југославију у малом".
Видело се "То" и по конституцији тих младића!!!
Босанци, Херцеговци, Хрвати, Македонци, Личани, Црногорци ... Главати, кошчати, жилави, корпулентни, овакви, онакви - свега је ту било, и управо та разноликост и виталност какву могу да имају само "дошљаци", дала је један квалитет који се на жалост током година утопио у униформност и декаденцију "староседелаца".
Један од "врућих" терена, тих 70-тих и 80-тих година, свакако био је и терен у блоку 37, на којем су, осим играча матичног клуба "22.децембар", често играли и прослављени играчи КК"Партизан", из генерације Далипагића, Керкеза, Беравса, Фарчића, Кићановића, Пешића и осталих...
И просто је невероватно, да о том периоду југословенске кошарке и новобеоградског баскета (који је изнедрио велике виртуозе овог спорта) на Интернету има сасвим мало, или чак нимало квалитетних текстова (па чак и на сајтовима познатих београдских клубова)!
Неки с правом кажу "Ако нечега нема на Интернету - онда то никада није ни постојало".
Како овакво мишљење уопште није неутемељено у здравој логици, овај текст представља скроман покушај да се од заборава отргну барем неке од бројних странице југословенске кошарке које се никако не смеју заборавити.
Ипак - није све почело 5. октобра!
Живело се и раније.
И пре демократских промена. И пре Милошевића..
Са истргнутим страницама из уџбеника историје тешко ћемо схватити ко смо, где смо и куда ћемо... па макар то биле и странице из лекције о историји спорта!
Ето, неко се ових дана досетио да на "Google Earth-у" означи локације преосталих - употребљивих новобеоградских терена за баскет?!!
Необично...
Вратимо се времепловом, на један од новобеоградских терена за баскет!
Нека то буде поменути - у МЗ "22.децембар", недалеко од ОШ "Ратко Митровић"...
наставиће се...
Било их је много више него данас.
Пролазећи поред запуштених и травом обраслих кошаркашких терена помишљам како садашњи клинци не би ни поверовали, да су некада, управо ту, пред знатижељним очима најлепших новобеоградских девојака, своје мајсторије изводили неки од оних чија су имена уписана златним словима у историји југословенске и српске кошарке.
Како се који "блок" ("блок" - новобеоградска јединица мере, које нема у SI систему) градио - добијао је своје кошаркашке терене.
У једном тренутку, само блок 45 имао је преко 20 терена за баскет!!!
Надарених момака, било је далеко више...
Неки од њих постигли су светске успехе док су неки, можда још талентованији али мање вредни, остали упамћени као урбане легенде, као баскеташи који су умели да "један на један" разбију већ доказане звезде - које ипак нису заборављале терене на којима су почињали.
Било је ту свакојаких ликова...
Као у "The Warriors" Волтера Хила (1979) по новобеоградским теренима сукобљавале су се екипе из овог или оног краја, "Фонтане", "Девете," блока 37, 38... из КК "Ушће", КК "22.децембар," екипе "са оне стране Саве", "са Крста"... И управо као и у поменутом филму, екипе су попут уличних банди наступале једнобразно обучене, носећи свака своју лопту и мрежицу - и чврсту одлуку да се не враћају у крај док не "узму скалп" некој од "извиканих" екипа. Међусобно су се поштовали, али не ретко, због свађе око редоследа за баскет, или уваљеног "лакта" током игре, знала је да падне и туча - понекад и крв.
Тих година, међу новобеоградским момцима - баскет је био популарнији и од "траве".
А ко су уопште били Ти новобеоградски момци и одакле су они дошли?
Пааа... сви су дошли Однекле - јер је, не заборавимо, израдња Новог Београда била идеолошки пројекат, потврда функционисања "братстава и јединства свих југословенских народа и народности", те је као такав представљао, како се тада популарно говорило - "Југославију у малом".
Видело се "То" и по конституцији тих младића!!!
Босанци, Херцеговци, Хрвати, Македонци, Личани, Црногорци ... Главати, кошчати, жилави, корпулентни, овакви, онакви - свега је ту било, и управо та разноликост и виталност какву могу да имају само "дошљаци", дала је један квалитет који се на жалост током година утопио у униформност и декаденцију "староседелаца".
Један од "врућих" терена, тих 70-тих и 80-тих година, свакако био је и терен у блоку 37, на којем су, осим играча матичног клуба "22.децембар", често играли и прослављени играчи КК"Партизан", из генерације Далипагића, Керкеза, Беравса, Фарчића, Кићановића, Пешића и осталих...
Неки с правом кажу "Ако нечега нема на Интернету - онда то никада није ни постојало".
Како овакво мишљење уопште није неутемељено у здравој логици, овај текст представља скроман покушај да се од заборава отргну барем неке од бројних странице југословенске кошарке које се никако не смеју заборавити.
Ипак - није све почело 5. октобра!
Живело се и раније.
И пре демократских промена. И пре Милошевића..
Са истргнутим страницама из уџбеника историје тешко ћемо схватити ко смо, где смо и куда ћемо... па макар то биле и странице из лекције о историји спорта!
Ето, неко се ових дана досетио да на "Google Earth-у" означи локације преосталих - употребљивих новобеоградских терена за баскет?!!
Необично...
Вратимо се времепловом, на један од новобеоградских терена за баскет!
Нека то буде поменути - у МЗ "22.децембар", недалеко од ОШ "Ратко Митровић"...
наставиће се...
Нема коментара:
Постави коментар